Connect with us

Društvo

Najlepša priča kojom je Momo Kapor ponizio lažnu elitu

Čovjek koji i kada je bio na najvećim visinama i na samom dnu bio je deo naroda, pa je možda upravo zato i prezirao svakog pojedinca koji je pomislio da je superiorniji i bolji od ostalih ljudi.

Uživajte u predivnoj i poučnoj priči:

-Dogodilo se da su me poznanici iz varošice N. odveli u trošnu prizemljušu, oko koje kljucaju pilići, kod starije sestre poznatog evropskog intelektualca, kojeg godinama srećem u Njujorku, Parizu i Ženevi.

Zapanjih se kad videh rodnu kuću ovog znamenitog čoveka i postariju ženu koja ga je odgojila i podigla posle smrti roditelja. Pomislih kako bi bilo dobro i pošteno napisati veliku dobru knjigu o starijim sestrama, tim mučenicama bez mladosti, koje su se odrekle svega samo da izvedu mlađu braću na put. Večito u crnom, pre vremena ostarele, nikada ništa ni od koga nisu tražile; samo su davale i davale…

U životu svake neudate starije sestre postoji uvek neki divni, već zaboravljeni čovek (čiju fotografiju čuva u staroj praznoj bombonjeri), neka raskinuta veridba ili, jednostavno, osećanje da se nema prava na sreću i sopstvenu familiju dok brat ne odraste, a tada već biva kasno za bilo šta. Te blagoslovene neudate baba-devojke, kako ih zovu u Srbiji, mnogo starije od svojih godina, borile su se za braću do poslednjeg daha, sve dok ne ostadoše bez ičega, u memljivim prizemnim sobicama, gordo krijući nepravdu od sveta i komšiluka, koju su im nanele gospodske snaje što su im pootimale rođenu braću.

Ispucali linoleum na patosu, nacepkana drva ispod šporeta, škiljava sijalica od dvadesetpet sveća i treperavi crno-beli televizor bez tona, umesto kojeg se čuje samo tiktanje limenog budilnika…

Posluženi slatkom od dunja (koje ne mogu da prestanem jesti), sedimo u toj skromnoj kuhinji, dobro poznatoj iz detinjstva svih provincijalaca, dok se skupljaju komšije, željne razgovora.

Godinama pratim karijeru njenog brata, još od onih dana kada je kao seljače stigao u glavni grad. Sećam se svih njegovih džempera pletenih od raznobojne seljačke vune i gotovo svih ljubavi i bitki za stipendije koje će ga, jedna po jedna, odvesti daleko u svet… Čudim se kako to da ništa od ovog predela, ni ovog kućerka pod sasušenim orahom, ništa od onih mirisa i akcenata, nije prodrlo u njegovu prozu očišćenu od svega ovdašnjeg; zgražanja nad varvarskim klanjem i šurenjem svinja u decembru (čvarke je, ipak, jeo u svoje vreme), dok se naherena palačinka krčma „Evropa“ na kraju njegove ulice, u kojoj su mu sedeli i deda i otac, vremenom pretvorila u najcrnju metaforu balkanskog kala.

Čitam pažljivo njegove intervjue u novinama, u kojima smo mu neprestano za nešto krivi. Izgleda kao da nam je, pošavši u svet, ostavio na čuvanje neku idealnu zemlju, a mi je prostaci i nezahvalnici, upropastili. Prevodilac engleske poezije, pisac eseja u kojima je tek svaka peta reč srpska (ne računajući veznike), potpisnik mirovnih proglasa i član međunarodnih foruma, od mladosti je preskakao vekove bežeći od skromnog porekla. Najveća pohvala koju je dobio bila je ona da ne liči na Srbina i da strane jezike govori savršeno, bez akcenta!

Godinama ne mogu da definišem tu vrstu izdaje, jer je gađenje nad svojim narodom, takođe, izdaja; godinama pokušavam da pronađem razloge ili neku davnu povredu koja ga je na kraju dovela do izjave da su „Srbi započeli ovaj prljavi rat“ i nikako ne uspevam da pronađem tu tananu nijansu i da je pretočim u reči i slog…

Ali, evo, dok sedimo i polumračnoj kuhinji njegove starije sestre, pijemo preslatku kafu (koju nije on poslao iz belog sveta) i pričamo, zbog nje, sve najlepše o njemu, moj mudri narod, koji tako nepogrešivo ume lako i prosto da objasni i najsloženije stvari, progovara kroz usta komšije, penzionisanog poštara, jednu jedinu reč koja zamenjuje tone ispisane hartije.

On koji ga poznaje od malih nogu, zavijajući otvrdlim prstima cigaru, kaže mi u poverenju, mrmljajući sebi u bradu da ostali ne čuju:

„Preučio“

U toj mudroj reči ima i sažaljenja i praštanja… Preučio! Vredelo je putovati pet-šest sati autobusom po to, kako jednostavno, pomalo razočaravajuće „preučio“, izrečeno kroz duboh uzdah, blago i bez ikakvog gneva, zavisti i zlopamćenja.

Izvor: Kosmopol.rs

Sveže vesti direktno u tvoj inbox!

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Prešla ili nije prešla, ostaće zauvek misterija! Jedno je sigurno: Mitrovićevo skidanje lopte sa gol linije ući će u legendu

Sport

BALATON: Ljubomora u vezi može biti simpatična

Kolumna

BALATON: Kako sam shvatila suštinu života

Kolumna

POSEBNA: Djevojka koja se razumije sa životinjama

Društvo

“Delije” Modriča paketićima obradovali djecu koja žive u teškim uslovima

Sport

RUSI PIJU OVAJ NAPITAK ZIMI I ZATO PUCAJU OD ZDRAVLJA: Sastojci su sjajni i lako se pravi, morate da probate!

Magazin

Sveže vesti direktno u tvoj inbox!