Connect with us

Društvo

Kako osobe koje se bave društvenim mrežama mogu kreirati javno mnjenje

Jovana Ćirković, diplomirani novinar i komunikolog, master novinarstva i uticajna tviterašica u ekskuzivnom intervju za portal Kosmopol.rs otkriva kako je postala influenser i šta je nju izdvojilo iz mase.

Danas se uz pomoć društvenih mreža svi možemo oglašavati o svim temama u društvu, koje su prednosti a koje mane po Vama u mogućnosti koju nam pruža internet?

-Prednost je to što je zbog društvenih mreža sve olakšano. Ako ste javna ličnost, imate privatan biznis, bavite se pisanjem ili bilo šta slično u velikoj ste prednosti, pod uslovom da znate kako, da za vas i vaš proizvod čuje dosta ljudi. Dakle, marketing. Ako pak niste ništa od navedenog, a na neki način ste zanimljivi široj publici, lako će se prepoznati vaš potencijal.

Mane su što u današnje vreme nemate privatnost. Heštegovi, prijavljivanjem lokacije, storiji, flitovi, su stvari na koje treba paziti. Šta to znači? Pre svega, važno je da vam bezbednosna kultura bude prioritet. Evo jednog saveta, koji će možda nekome ko pročita ovo značiti. Ja se nikada ne prijavljujem negde dok sam tu. Kada odem sa tog mesta, onda se tagujem. Možda je ovo jedna mala lekcija iz bezbednosti na Internetu i društvenim mrežama. Generalno, ima i prednosti i mana. Od sposobnosti pojedinca zavisi šta će prevagnuti. A najvažnije je bezbednosna kultura.

Svojim stavovima na Tviteru često si pokretala brojne rasprave koje su završavale u mejnstrim medijima, da li nam je to primer da običan čovek ako zna poslati poruku na pravi način može uticati na stanje u društvu?

-Mogu. I ne samo ja, nego i mnogi tviteraši, a u poslednje vreme i mimeri (jako zanimljiv deo Internet platforme). Moji stavovi nikada nisu ekstremni. Ko me prati na Tviteru, zna to. Takođe, prednost je što sam novinarka, menadžer i komunikolog. Moj zadatak je da sam upućena u sve, da pratim sve, i da otkrivam i saznajem. Da, mnoge stvari su završavale u mejnstrim medijima. Pre svega, držim do poštovanja srpske istorije i kulture. Veoma se retko desi da sam zaboravila neki važan datum. Trudm se da svojim radom skrenem pažnju na značaj čuvanja od zaborava važnih ljudi, događaja, datuma. Tu je i politika. Moji politički stavovi su skup raznih ideja, ali bih izdvojila da je u svakoj ideji sadržana ideja demokratije, rodoljublja, značaja nauke, očuvanja tradicije, poštovanju vera, poštovanju različitosti, tolerancija, utilitarizam. To ljudi primećuju. Dodala bih, kao nešto što je veoma važno, da sam ja na svim društvenim mrežama pod svojim pravim imenom i prezimenom. To dosta znači. Dakle, sve što napišem, to i mislim. Onda dolazimo do problema, kako napisati nešto u ograničenom broju karaktera, a ipak poslati pravu poruku? Odgovor je:” Ispeći, pa reci”.

Ipak, da bi se moglo uticati i da bi se čuo vaš glas morate se izdvojiti iz mase, šta je presudno?

-Presudno je to da ste spremni da čujete drugo mišljenje. Nemojte psovati na društvenim mrežama, nemojte se svađati sa nepoznatim ljudima, budite spremni da branite svoj stav. Umeće komunikacije je nešto što se uči. Rekla bih da je veoma važno da znate da slušate i osluškujete. Verujem da je u mom slučaju ljudima zanimljivo to što, zaista, nikada ne psujem, a ipak “žestoko odgovorim”. Dakle, pronalaženje argumenata i biranje reči.

Poznati ste kao odličan poznavalac istorije koji na važne datume napravi polemiku o raznim događajima iz naše bogate istorije. Kada pogledate sa strane, koliko naš narod poznaje sopstvenu istoriju i koliko je ljudima zanimljiva istorija?

-Ljudima je neverovatno zanimljiva istorija. Srbija je zemlja koja je i svom rodu i svetu dala genijalne umove. Samo nisam sigurna da ljudi poznaju srpsku istoriju. Skoro me je razočaralo kada me je jedan čovek pitao ko je Dobrina Prodanović. Okej, to je iz, da kažemo, skorije istorije. Zato mi je bitno, da ja utičem da ljudi znaju ko je ona. Naravno, ne mislim samo na nju, nego na mnogo ljudi i događaja. Volim da istražujem zanimljivosti i da to podelim sa svojim pratiocima. Znanje je moć. A takođe i mudrost počinje željom za znanjem. Mislim da ljudi prepoznaju iskrenost i dobru nameru. Kada si ste me pitali šta je to što je presudno da bi se neko na Tviteru izdvojio iz mase, mislim da bi univerzalni odgovori bili – znanje i iskrenost.

Kako bi danas mogli mladima približiti istoriju jer se stekao utisak da je učenje istorije kroz klasično obrazovanje mlade “smorilo”?

-Smorilo ih je zbog pristupa. Kao pozitivan primer bih navela jednog srpskog jutjubera čiji se kanal zove Ozbiljne teme. Taj momak ima 277 hiljada sabskrajbera. Skoro nijedan video koji napravi nije ispod 200.000 pregleda. Na Insagramu postoje stranice koje prati ogroman broj ljudi, a koje pišu na zanimljiv način. Na primer, na Tviteru je drugačije. Eto, skoro sam stavila fotografiju Mark Tvena i Nikole Tesle iz 1894. godine. Takve stvari su ljudima zanimljive. Neretko pravim i mimove. Mnogi od njih budu viralni, a niko ni nema pojma da sam ih ja pravila. Nema ni potrebe da znaju, važno je da prenesu poruku. Dakle, inovativan pristup učenju može da pomogne da se mladi zainteresuju za istoriju. Skoro sam videla neki klip pod nazivom ” 10 stvari kako da ispadneš pametan u društvu”. Takođe, na Tik Toku postoji jedna profesorka koja ima nalog i deci na neverovatan način objašnjava fiziku. Zapravo, mnogo je takvih ljudi.

I glavna poruka je: “Pazi sad, sramota je da ne znaš”.

Istoričar Slaviša Pavlović je predlagao film koji bi Srbija trebala snimiti po uzoru na Hrabro srce i angažovati velike holuvudske zvezde kako bi se naš narod predstavio svetu u lepšem svetlu, ali i kako bi mi sami naučili o svojoj istoriji. Da li Vam takve ideje izgledaju realno ili kao utopijska slika sveta iz ugla jednog umetnika?

-Ne izgledaju utopijski. Zašto da ne? Zbog takvih stvari treba izdvajati novac iz budžeta. Eto, na primer, Slaviša Pavlović je mnoge zainteresovao za lik i delo Jovana Dučića, svojom knjigom “Himerina krv”. Što se po motivima te knjige ne bi snimio film? Ili po njegovoj knjizi “Zavet heroja”? Kada me pitate da li mi takve ideje deluju utopistički, odmah se u mojim razmišljanjima javlja kontraefekat. Zamislite kakav bi film mogao da se napravi o junacima iz Gvozdenog puka. Ili o srpskom carskom gradu Prizrenu, ili o istorijatu Republike Srpske.

Da li je u današnjoj Srbiji moguće da se organizuje takav projekat i da se pronađu sponzori?

-Odlično pitanje i to baš u vreme kada se snima i radi na pripremi filma “Republika Srpska – Borba za slobodu”, koji govori o stvaranju Republike Srpske, inače ideja režisera i producenta Borisa Malagurskog. Za takve filmove, kao što rekoh, treba izdvajati novac iz budžeta. Verujem da je veoma teško sve to realizovati, ali vredi se potruditi.

Uz takve projekte iz čudnih razloga se pokušava udariti etiketa “strašnog” nacionalizma i gledanja u mračnu prošlost umesto okretanja ka budućnosti. Šta je razlog takvog stava kod ljudi koji se najčešće pokušavaju predstaviti kao elita našeg društva?

-Nije to nikakva elita. To treba narod jasno da zna. Ko ne pamti prošlost, osuđen je da je ponavlja. Srpski narod u BiH je doživeo tragediju u nesrećnim ratovima devedesetih, a svi znamo i pre toga šta se dešavalo. Meni se čini kao da ništa nismo naučili. Vidite, pored toga sve tragedije, doživeli smo i da se naše žrtve ne poštuju, a za to smo sami krivi. Kada ste rekli da podsećam ljude na društvenim mrežama o srpskim stradanjima, kada sve istražujem, skoro uvek se, istražujući, isplačem i zbog Dobrine Prodanović, i njenog sina Živana, i zbog Petra i Pavla Golubovića iz Konjica, i zbog Slobodana Stojanovića, Milice Rakić. Nažalost, spisak je veliki.

Posebno je zanimljivo da se priča o srpskim žrtvama takođe predstavljao kao nešto što trebamo zaboraviti, a kada je o drugim žrtvama riječ trebamo obilježavati i “suočiti” se sa prošlošću. Kako smo došli u situaciju da “majka nad grobom je majka nad grobom, osim ako je srpkinja”?

-Poštujmo svaku nevinu žrtvu, ma sa koje strane dolazila. Poštujmo suzu svake majke nad svojim detetom. Mi ne poštujemo svoje žrtve, a to je zato što ih zaboravljamo. O takvim ispraznim floskulama nekakvom suočavanju sa prošlošću ne treba puno govoriti. To su fraze i narativi smišljeni da obesmisle i ponize srpske žrtve i nametnu Srbima etiketu krivaca. Gde je pravda za srpske žrtve? Zašto su muslimanski zločinci, a srpski krvnici na slobodi? To mi treba da se zapitamo.

Kakav je vaš stav o rodoljublju i da li je današnja omladina i pored raznih pokušaja da se to spreči kroz muzikui filmove ostala opredeljena ka patriotizmu?

-Rodoljublje u Srba označava jednu plemenitu ideju. Ideju vitezova, ideal slobode, demokratije i tolerancije. Ideal hrabrih žena, plemenitih muškaraca, kulturne i obrazovane omladine. Ideal srpskog rodoljublja zasnovan je na ideji nečeg pozitivnog. Srpstvo nikada nije bilo usmereno ni protiv koga, već je jedna ideja večite borbe za slobodom i mirom. Muzika je poseban fenomen. Ali, vidite, imate muzičke izvođače koji naprave neki bum, pevaju im se pesme na raznim događajima, i posle ih nema, i naprosto budu zaboravljeni. Znate na koje pevače i pevačice mislim. Sa druge strane sve je više obrada srpskih izvornih pesama, etno muzike, muzike i spotova napravljenih sa motivima srpske tradicije. Sigurna sam da će se taj trend nastaviti, kao i da će takva vrsta umetnosti ceniti.

Izvor: Kosmopol.rs

Sveže vesti direktno u tvoj inbox!

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Prešla ili nije prešla, ostaće zauvek misterija! Jedno je sigurno: Mitrovićevo skidanje lopte sa gol linije ući će u legendu

Sport

BALATON: Ljubomora u vezi može biti simpatična

Kolumna

BALATON: Kako sam shvatila suštinu života

Kolumna

POSEBNA: Djevojka koja se razumije sa životinjama

Društvo

“Delije” Modriča paketićima obradovali djecu koja žive u teškim uslovima

Sport

RUSI PIJU OVAJ NAPITAK ZIMI I ZATO PUCAJU OD ZDRAVLJA: Sastojci su sjajni i lako se pravi, morate da probate!

Magazin

Sveže vesti direktno u tvoj inbox!