Како пропадају српске банке?

Нисам дуго писао о нашим банкама. Више од две године. Каква је ситуација у српском банкарству данас? Погледајмо званични извештај контроле Народне банке Србије. Пресек стања 30. 06.2016. године.

Пише: Бранко Драгаш

Када грађани буду сазнали ове основне информације, онда могу да донесу правилне одлуке. Нисам у могућности да проверим истинитост свих ових података, али, надам се, да у контроли НБС још има старих кадрова који се држе банкарске струке.

Укупно у Србији има 30 банака у којима ради 24.128 радника, што је за скоро 1.600 радника мање него пре две године. Наставља се тенденција смањивања броја радника у банкарству. Од избијања кризе 4.000 људи је остало без посла. Они који раде у банкама су под седативима, јер свакога тренутка могу да буду отпуштени.

Укупан капитал банака је 675,8 милијарди динара или 5,5 милијарди евра. Билансна актива банака износи 3.120 милијарди динара, што значи да банке окрећу 4,6 пута већи новац него што је њихов капитал. Али, ако се укључе и ванбилансне ставке које се односе на издате гаранције и преузете будуће обавезе , онда се тај укупан износ још више увећава. Толика разлика је неприхватљива и то је довело банке у велику изложеност ризику да банкротирају.

Стране банке имају 75,8% тржишта, док преживеле домаће банке имају свега 24,2%.

Десет највећих банака по висини билансне суме, кредита и депозита учествују са 77,3%. То значи да је концентрација капитала у десет банака, док осталих двадесет банака солирају. Профит банака на полугодишту 2016 је био 20,4 милијарде динара. Тај профит је порастао у односу на прошлу годину за огромних 21%. Како је то могуће да српска привреда грца у неликвидности и губицима, док банке значајно увећавају своје профите? Ко је овде, господо другови, луд?

Само четри банке имају губитке, рекордер је Комерцијална банка са 2.646 милијарди динара губитака или 21,5 милиона евра. Ово је доказ да је тачна прича у нашој јавности да се највећа домаћа банка Комерцијална банка намерно урушава и да је терају у програмиране губитке да би је нека велика страна банка лакше преузела. Губици ће се, према старом добром обичају српског политичког олоша, превалити на нашу државу, односно на грађане као пореске обвезнике, као што се то ради у случај САРТИД-а или АИР СЕБИА.

Када се анализира структура активе српских банака, онда уочавамо да се 443 милијарде динара или 3,6 милијарде евра налази у готовини и средствима код централне банке. То значи, да та средства нису доступна привреди, која је неликвидна и која вапи за свежим финансијским средствима. Када би се тај новац ефикасно користио за , рецимо, извозне послове, могло би се запослити нових 720.000 радника, који би примали паре и пунили буџет порезима и доприносима. Уместо да им стоје паре без прихода или да добијају неки мали принос од Народне банке, свега два одсто, паметна политика НБС, када би се тамо налазили заиста прави стручњаци у односу на увелу Јоргованку, усмерила би тај новац неликвидној привреди по каматама од 3%, што би банкама донело већу зараду, док би неликвидна привреда добила неопходно потребну инфузију за преживљавање, уз сасвим пристојну камату за покретање производње и извоза.

Тај велики новац лежи у нашим банкама и нашој НБС, док режимски политичари скачу од среће када добију неповољан кредит од 20 милиона евра. Влада помахниталог незналице Аце Драмосера прошле недеље се хвалила да се задужила једну милијарду евра по камати од 2,25%, док у Србији постоји много већи новац који лежи и који се нигде не пласира. Ко је овде луд?

Највише су кредита добили привреда 830,1 милијарди динара и становништво 705,8 млд. динар, што показује да банкари не воле да дају новац привреди, јер су потенцијали привреде за пријем и обрт новца значајно већи, него што су средства која су јој до сада пренета. То није добра економска политика, јер је привреда та која ствара нове вредности и која доноси услове да грађани зараде бољи живот. Кредитима које банке дају грађанима не може се зарадити за бољи живот и за сигурну будућност.

Код кредита је извршена девизна индексација у 71,4%, па ако дође до слома прецењеног динара, привреда и грађани ће се аутоматски наћи у банкроту. Проблематични, ненаплативи кредити износе 404 млијарде динара или 20,2 % свих одобрених кредита, међутим, на основу мог дугогодишњег банкарског искуства мислим да се то лажно прикрива и да је ненаплативост кредита дупло већа. Рочна структура кредита је таква да краткорочни кредити износе 17%, док дугорочни кредити износе 70,7% свих пласмана. Ту рочну структуру кредита морамо одмах да упоредимо са рочном структуром извора средстава банке. Краткорочни извори средстава до једне године орочени износе 77,3% извора средстава,, где депозити по виђењу износе чак 56,1% док дугорочни извори средстава износе 32,7% извора средстава. Рочна структура је веома неповољна и српске банке се налазе пред великим изазовима.

Уколико се само депозитари по виђењу уплаше, ко зна из којих све разлога, уколико они донесу одлуку да немају више поверења у банкарски ситем Србије и уколико масовно почну да дижу своје депозите, онда ће сигурно српске банке пропасти за неколико сати. Пошто су кредитирали своје клијенте дугорочним кредитима, док су позајмљивали новац од становништва до једне године орочен, банке не могу да издрже ту рочну неусклађеност, сучелиће се са великом неликвидношћу, потом са великом несолвентношћу, настаће велики стампедо штедиша и сви који се данас баве политиком ће брзо нестати у социјалном цунамију преварених и опљачканих грађана.

Крах банака у Србији ће довести и до слома садашњег политичког тоталитарног режима. Грађани ће се преко ноћи отрезнити и тражиће да на чело државе дођу искусни стручњаци у односу на данашње инфатилне дилетанте, који штите банке и који не приказују реалну слику стања нашег банкарства. Проблем је велики и у томе што је 70,9% депозита девизног порекла и свако зна, ако дође до слома динара, да ће се банкари и држава, која им је дала лиценцу за рад, наћи на великим мукама. Ко финансира наше банке?

Највећи финансијер банака су грађани Србије. Они држе код банака 1.167,2 млд. динара или 9,49 милијарди евра. Нису стране банке дошле у Србију и донеле капитал, него су узели капитал у Србији и репласирају га привреди и грађанима. Значи, тачна је, нажалост, она констатација једног аустријског банкара, на питање свога колеге, једног швајцарског банкара – шра ради у сиромашној Србији, одговорио је да узима паре од глупих Срба и да их скупо продаје још глупљим Србима.

Када читав финансијски систем предате у руке странаца и када немате своју НАРОДНУ БАНКУ, онда сте окупирани, везане су вам руке и питање је само времена, после извлачења и изношења толиког капитала из Србије, процене су да је изнето од 2001 до 2016 скоро 28 милрд. евра, када ће Србија да банкротира.

Залажем се, једини од економиста, да нова Влада националног спаса, састављена искључиво од наших најбољих стручњака, не чека да се тај банкрот деси сам од себе, јер је то стање јако опасно за наше рањиво друштво, него да се изврши, након преузимања власти, планирани и организовани банкрот и да нова Влада управља нашом кризом и изведе државу и нацију из садашње трагедије.

Проблеми наших размажених и паразитских банака, које се све више претварају у мењачнице и службе које врше платни промет, увећава се када се анализирају ванбилансне ставке , које износе 7.085,5 милијарди динара, јер се ту налазе дате гаранције и друга јемства и обавезе, преузете неопозиве обавезе, јемства за обавезе и преузете будуће обавезе, тако да се у тим ванбилансним ставкама крије око 1.103,6 милијарди сакривених обавеза. То је најмања цифра, да ли је већа и колико је већа тешко је рећи. Мора да се уради детаљна анализа пословања наших банака. Суштина ове изнете анализе је да покаже да су наше банке презадужене и да окрећу много већи капитал, у односу на капитал кога поседују, да банке , упркос високој ликвидности, не знају шта да раде са слободним новчаним средствима, јер избегавају да раде са пропалом привредом, која једина може да им врати пласиран новац.

Банке узимају новац од грађана и за то плаћају минималне камате, а онда тај новац пласирају држави за подршку буџету, јер им је сигурније да раде са државом, која се задужује, преко репо оперција и државних хартија, различити су облици истог задуживања, јер од државе и њеног буџета могу да се бар некада наплате или из неке државне имовине, док им је рад са потонулом привредом и сиромашним становништвом све неизвеснији. НБС није ни монетарна нити кредитна институција, она не води независну кредитно-монетарну политику од утицаја ММФ-а и Светске банке, чији чиновници седе у нашој НБС, не воде политику у интересу државе и привреде Србије, него је све усмерено ка лажној монетарној стабилизацији, која је потпуна глупост, јер се не може стабилизовати нешто што свакога дана све више пропада, па је банкарство у Србији, ако се овакво стање разарање привреде настави, осуђено да ради само са државом и да финансира државу, док и та држава, на крају, не буде банкротира, јер нема привреде која може да издржава тако расипничку и недомаћинску државну управу и толики број народа који нема посла.

Ако држава не буде могла више да враћа узете међународне кредите,тада ће банке бити приморане да преузимају државну имовину, како би заштитили дате кредитне линије, што је план оних недобронамерних људи, који су нам наметнули овакав неолиберални концепт економских убица, чији је крајњи циљ да имовина државе пређе у руке мултинационалних компанија које управљају светом.

Суштина задуживања се и налази у томе, да се држава што више задужи новцем који се штампа без икаквог покрића, лажним новцем, јер то је омча која се набацује око врата државе и њене привреде, да држава упадне у потпуну несолвентност и да буде приморана да уведе стечај пред страним повериоцима, да убрзано распрода своју имовину и да постане власништво крупног страног капитала.

Решење се налази у рукама грађана, који могу да помрсе рачуне издајницима на власти и њиховим банкарима, који заједно раде за своје газде изван Србије. Довољно је само да грађани откажу поверење банкама и да повуку своје депозите у износу од 9,49 милијарди евра, на коме почива читава ова банкарска кредитна кула, да свој новац узму у сопствене руке, да одлуче да сами управљају својим животом и својим капиталом.

Банке ће пропасти и ниједна страна банка неће прстом мрднути да покуша да спаси своју банку у Србији, пустиће је низ воду, јер они су одавно извукли огроман новац и могу мирно да напусте Србију.

Крахом банака, пропашће и неолиберална политика у Србији. Грађани неће моћи да врате свој новац, јер тог новца одавно више ни нема, уследиће велико незадовољство и велики нереди преварених грађана, који неће моћи да извуку свој новац и тако ће се држава да нађе у великој невољи.

Неолиберални тоталитарни систем се мора читав да сруши. Нема никаквог смисла да се он рестартује. То је за нас и боље. Морамо да изградимо нови систем. Ново друштво и нове државне институције. Наравно, требају нам и нове банке, које ће бити утемељене на новим банкарским постулатима. Један од тих постулата ће бити, да може да се пласира само онај новац који је заиста прикупљен у банци. Нема више никада фракционалног банкарства.

Извор: Магазин Таблоид

Остави коментар